Borba protiv trgovine ljudima

(Pravni osnov: Zakon o Crvenom krstu Srbije)

Trgovina ljudima kao oblik modernog ropstva je zloupotreba ljudskih bića i povreda njihovih osnovnih ljudskih prava, radi sticanja materijalne koristi. Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem zato što pogađa sve delove društva. Globalan fenomen, jer na različite načine pogađa ceo svet. Milioni dece, žena i muškaraca, primorani su na prostituciju, služenje u kućama, rad na plantažama, na gradilištima, prosjačenje i na druge vidove surove eksploatacije.

Trgovina ljudima se svrstava među tri najprofitabilnije kriminalne aktivnosti pored trgovine drogom i oružjem. Za trgovinu ljudima se kaže da predstavlja "visoko profitabilnu, a nisko rizičnu" kriminalnu aktivnost. Visoko profitabilnu - jer je dobit koju kriminalci ostvaruju ogromna, a nisko rizičnu - jer je rizik da trgovac bude priveden pravdi i sankcionisan mali.
Žrtve trgovine ljudima su najčešće osobe koje su u društvu najranjivije. Gotovo po pravilu potiču iz okruženja u kojima su njihova prava, i pre uključivanja u lanac, bila ugrožena siromaštvom i nefunkcionalnom porodicom. U Srbiji, kao najranjivije kategorije, prepoznaju se žene mlađe životne dobi i maloletna lica, kao i šićenici domova za nezbrinutu decu ili specijalizovanih institucija. Ugrožena su takođe i deca romske poopulacije.

Faktori koji doprinose riziku ulaska u lanac trgovine ljudima, mogu biti razni. Od opšte neinformisanosti i porodične situacije, do političkih, ekonomskih i kulturnih prilika u zemlji.

Trgovci ljudima su sva lica koja učestvuju u vrbovanju žrtava, njihovom sprovđenju, prevoženju, čuvanju, obezbeđenju smeštaja, kontrolisanju ili eksploataciji. Mogu delovati u grupi ili kao pojedinci. Trgovac ljudima može biti bilo ko: lice iz okruženja, novi poznanik, ljubazna komšinica, čak i članovi porodice. U ovaj zločin mogu biti uključeni i korumpirani državni činovnici i pripadnici drugih službi nadležnih za primenu zakona.
Zločin trgovine ljudima podrazumeva tri faze:

1. Faza vrbovanja tokom koje se žrtva uvlači u lanac trgovine ljudima. To se najčešće dešava putem oglasa, koji su najčešće nerealni - dobro plaćeni, a uslovi rada veoma povoljni; zloupotrebom poznanstava, iskrenih ljubavnih, prijateljskih, ali i porodičnih veza; zloupotrebom informacija o potencijalnoj žrtvi; nevesnim vrbovanjem; zloupotrebom interneta; otmicom.
2. Faza tranzita podrazumeva prihvat žrtve, njen smeštaj i prevoz do mesta eksploatacije, bilo unutar zemlje ili van granica zemlje porekla žrtve.

3. Faza eksploatacije podrazumeva iskorišćavanje žrtava. Deca se uključuju u lance prosjačenja, primoravaju na vršenje krivičnih dela, i mogu biti izložena seksualnom iskrišćavanju. Ženske osobe se najčešće seksualno i radno eksploatišu, dok se odrasli muškarci najčešće radno eksploatišu pod surovim uslovima.
Da bi ostvarili potpunu kontrolu, sprečili neposlušnost i bekstvo žrtve, trgovci primenjuju različite mehanizme: "dužničko ropstvo"; uklanjanje identifikacionih i/ili putnih dokumenata; upotreba nasilja i straha; ucena; pretnja i primena sile prema porodici žrtve.

Izlazak iz lanca se najčešće dešavaju aktivnostima policije, pomoću građana, i ukoliko žrtve same organizuju bekstvo, što se često završava tako što žtrva bude još gore kažnjavana ukoliko bude uhvaćena. Put socijalizacije žrtve nakon izlaska iz lanca je težak i dugačak. Žrtvama je potrebna medicinska i pravna pomoć, kao i podrška zajednice što je najvažnije.

Postoje saveti koje treba poslušati i koji pomažu da se bezedno reše određene životne situacije kako bi se smanjio rizik. Ako postoji odluka o odlasku u drugi grad u zemlji ili inostranstvu, detaljno se raspitati o dokumentima i dozvolama koje su za to neophodne. Reći bliskim osobama planove puta, boravka i mogućnosti za kontakt. Ukoliko su odlazak na studije ili pronalaženje posla provereni agencijom, dobro proveriti legitimitet agencije. Lična dokumenta nositi sa sobom i davati ih samo ovlašćenim licima za kontakt. Saznati adresu i kontakt telefone ambasade svoje zemlje u inostranstvu. Treba biti veoma pažljiv prilikom davanja ličnih podataka na društvenim mrežama na internetu.